Antigona je komad o ličnosti koja je mogla da pođe samo jednim putem, jer je on bio neizbežno određen njenim bićem.

Radnja započinje u trenutku kad je prošlo zbivanje iz Eshilove “Sedmorice protiv Tebe”, kada je Teba oslobođena opasnosti, a muški porod ukletog roda potamanjen u bratoubilačkom sukobu. Dok je Eteokle poginuo kao zaštitnik i branitelj zavičaja, Polinik je bio na suprotnoj strani; zbog toga, prema zapovesti gospodara grada, Kreonta, njegovo telo mora da ostane nepokopano, da bude hrana psima i pticama. Kreontova zapovest je ogrešenje u odnosu na božansku zapovest, koja zahteva da se mrtvac poštuje. Zbog toga za Antigonu ne postoje nikakve nedoumice, čvrsto je rešena da svom bratu obezbedi ukop.

Na temelju suprotnosti između Antigone i njene sestre Ismene koja, mada se ne slaže sa Kreontom, ipak ne želi da mu protivureči, može se reći da je pesnik stvarao po principu kontrasta. Antigona je, kao i svi veliki Sofoklovi junaci, osuđena na samotništvo.

Kreont i Antigona stoje jedno nasuprot drugom u nepomirljivoj suprotnosti. Ona kaže u ime čega se bori i pati: u ime velikih i nepisanih zakona bogova pred kojima je bezvredan svaki propis koji bi njima da se naruga. Zatim izgovara: “Ne mržnju, nego ljubav ište život moj”, reči koje ilustruju onu humanu širinu koju upravo smatramo posebnim obeležjem sofoklovskog duha.

Antigona je, odlukom novog gospodara čiju je zapovest prekršila, osuđena na smrt: ona treba da bude živa pokopana. Sada tek postaje očigledna veličina njenog poduhvata, jer – dok žali nad svojim životom kojem ostaje uskraćeno ispunjenje u bračnoj sreći – ona ipak ne može da se odrekne dela koje je počinila, svesno se žrtvujući.

Hegel je u Antigoni video objektivni sukob između dva opravdana interesa – interesa države i interesa porodice – međutim takvo tumačenje nema uporište u samom delu. Antigona se bori za nepisane i neprikosnovene zakone bogova, kojima polis nikada ne bi smeo da se suprotstavi. Vidimo da je glas polisa jednodušno na strani Antigone, pa Kreontova zapovest predstavlja svojevrsnu drskost i prestup. Prorok Tiresija, kroz kojeg govore bogovi, obznanjuje strašnu krivicu i sramotu koju je Kreont svojom zabranom doneo sebi i gradu. Tek pod pretnjom kobi koja će njega lično pogoditi, Kreont odlučuje da promeni stav, ali prekasno, jer Antigona se već obesila u svojoj grobnici. Ubija se i Hemon, njen verenik, a zatim i kraljeva supruga Euridika. Kreont ostaje potpuno psihički uništen. Večni zakoni su potvrđeni žrtvom Antigone, koja je smatrala da za njih treba da da svoj život, i slomom Kreonta, koji se tim zakonima suprotstavio.